Make your own free website on Tripod.com

SOUTH SLAVS – Yugoslavs by nationality

The Map of SFR Yugoslavia

Karta SFR Jugoslavije po općinama

Карта СФР Југославије, по општинама

Карта СФР Югославии по округам

ONCE UPON A TIME IN EUROPE………..

YUGOSLAVIA SFRJ, СФРЈ - (1918 – 1991)

Symbols of first Yugoslavia 1.12.1918… (1918-1941)

FLAG  of Kingdom of Yugoslavia         Image:Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg

COT OF ARMS of Kingdom of Yugoslavia Image:Coat of Arms of the Kingdom of Yugoslavia.png

Motto
One nation, one king, one country

Nathional Anthem:

Medley of Bože pravde, Lijepa naša domovino, and Naprej zastava slave.

Area: 247, 542 km2

population: 13, 934, 038 (1931)

capitol: Belgrad

flag of Kingdom of Yugoslavia Slika:Kraljevina Jugoslavija.gif

Symbols of second Yugoslavia 1943- 1991…

area: 255 804 km˛

population: 23 724 919 (1989)

capitol: Belgrad

national anthem: O Slavs

official languages: serbo-croatian, macedonian and slovenian

currency: Yugoslav dinar (YUD), dinar-100 para

flag of SFR Yugoslavia  Image:SFRY flag large.png

emblem of SFR YugoslaviaImage:Grbsfrj.gif

Yugoslavia (Jugoslavija in the Latin alphabet, Југославија in Cyrillic; English: "Land of the South Slavs") describes three political entities that existed one at a time on the Balkan Peninsula in Europe, during most of the 20th century. The Kingdom of Yugoslavia (1 December 1918–April 17, 1941), also known as the First Yugoslavia, was a monarchy formed as the "Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes" after World War I and re-named on 6 January 1929 by Alexander I of Yugoslavia. It was invaded on 6 April 1941 by the Axis powers and capitulated eleven days later. The Second Yugoslavia (29 November 1943-25 June 1991), a socialist successor state to the Kingdom of Yugoslavia, existed under various names, including the "Democratic Federation of Yugoslavia (DFY)" (1943), the "Federal People's Republic of Yugoslavia (FPRY)" (1946), and the "Socialist Federal Republic of Yugoslavia (SFRY)" (1963). СОЦИЈАЛИСТИЧКА ФЕДЕРАТИВНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА,  SOCIJALISTIČKA FEDERATIVNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA. It disintegrated in the Yugoslav Wars, which followed the secession of most of the constituent elements of SFRY. The Federal Republic of Yugoslavia (FRY) (April 27, 1992–February 4, 2003), was a federation on the territory of the two remaining republics of Serbia (including the autonomous provinces of Vojvodina and Kosovo and Metohija) and Montenegro. The Union of Serbia and Montenegro was formed on February 4, 2003 and officially abolished the name "Yugoslavia." On June 3 and June 5, 2006, Montenegro and Serbia respectively declared their independence, thereby ending the last remnants of the former Yugoslav federation.

Symbols of third Yugoslavia 1992 – 2003 …

area: 102 350 km˛

population: 10 656 929 (2002)

capitol: Belgrad

national anthem: O Slavs

official languages: serbian,

currency: Yugoslav dinar (YUD), dinar-100 para

flag of FR Yugoslavia   Image:Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg

cot of arms of FR Yugoslavia

YUGOSLAVS …………….

Yugoslav.. Yugoslavs (Bosniak, Macedonian, Serbian Cyrillic: Југословени; Latinic: Jugosloveni; Croatian: Jugoslaveni, Slovenian: Jugoslovani) was an ethnic designation used by some people in former Yugoslavia, which continues to be used in some of its successor countries.

In socialist Yugoslavia, 1943-1991, official designation for those who wanted to declared themselves that way was with quotation marks, "Yugoslavs" (introduced in census 1971). Quotation marks were added to distinguish the ethnicity from statehood (legal statuses such as citizenship), which was written without quotation marks.

A few years before the dissolution of Yugoslavia, most of those who declared themselves "Yugoslavs" reverted to or adopted the more local nationalities such as "Muslims" (in the sense of nationality), Croats, Macedonians, Montenegrins, Serbs, Slovenes as well as those which were played down including Janjevs, Bunjevci and Šokci etc) but the designation continues to be used by some.

It was estimated, according to comparison of census numbers, that "Yugoslavs" came mostly from constitutional Slavic peoples.

In the 2002 census, 49,881 inhabitants of the Serbian province Vojvodina declared themselves as "Yugoslav" (at a time when Serbia was part of the country still called FR Yugoslavia).

One use of the term "Yugoslavs" is for people who believe that Serbs, Croats, Bosniaks, Slovenes, Macedonians, and Montenegrins are one and the same people who have cultural differences (mainly religious) because of empires which ruled their tribes in the past. For instance, if one wished to see the impact of Germanic and Hungarian influences on the Yugoslavs they would look at the (Catholic) Croatian and Slovenian region, the (Musliм) Bosnian region under the Ottoman influence, and the (Orthodox) Serbian region under the Russian and, in the middle ages, Greek influence. Those who were raised in the Yugoslav spirit embrace the three different nationalities are one ethnicity who speak one language, and see this as the reason to unite in a similar way that Italy was unified in 1861.

Since the late 18th century, when traditional European ethnic affiliations started to mature into modern ethnic identities, there have been numerous attempts to define a common South Slavic ethnic identity.

When the term Yugoslav was first introduced, it was meant to unite a common people (the Serbs, Croats, and Bosniaks) the same way the Prussians united with Bavaria and other regions of Germany. In the book A Short History of the Yugoslav Peoples by Fred Singleton, it states that Serbs, Croats, and Bosniaks are one and the same people. "Once the South Slavs had settled in the Balkans they also became separated from each other, partly because of geographical obstacles, and partly because of the historical circumstances of foreign occupations."

(hrvatski)

BILO JEDNOM U EUROPI

Ili bila jedna zemlja u srcu Evrope

Jugoslavija ili tačnije Južna Slavija u prevodu na hrvatsko-srpske jezike, jer slovo JUGOSLAVIJA zapravo je vještačko u svim hrvatsko-srpskim jezicima, izmišljeno kao skraćenica za Južna Slavija. Bila je to jedina država u istoriji Slavenskih naroda koja je stvorena po ideji zajedništva Slavena, kao bratskih naroda bliskih po jeziku i porijeklu. U ovom slučaju južnih Slavena. Ideja Južnog Slavenstva kao glavni lajt-motiv ove države sa vremenom je ustupila prioritet socijalističkoj ideologiji kao glavnoj formi društvenog uređenja. Pred sam kraj ove jedinstvene i originalne zemlje, pridjev Jugo ili Jugoslavenski postao je sinonim za nerazumijevanje među tim istim južnoslavenskim narodima. Izlazeći iz neosporive činjenice da je Južna Slavija postojala kao jedinstvena država, vjerojatno je bila moguća i neka Istočna Slavija ili Zapadna Slavija, ili je to ideja koja je realna u budućnosti. U svakom slučaju za 73 godine postojanja Južne Slavije ili Jugoslavije, stvorena je i nacionalnost Jugoslaven.

JUŽNI SLAVENI JUGOSLAVENI (po nacionalnosti ili po samoopredijeljenju).

 Za Jugoslavene se koristio još i termin ‘vjenčani ili rođeni u miješanim ili mješovitim brakovima’, a po nekim procjenama pred sam kraj SFRJ bilo је oko cijelih pet milijuna ljudi u takvim ili iz takvih miješanih brakova. (Ovdje treba napomenuti i neospornu sličnost i bliskost hrvatsko-srpskih jezika u govornom smislu. Isto je tako osjećaj vjerske pripadnosti bio potisnut u 'drugi plan', što samom idejom Jugoslavenstva što socijalističkim uređenjem građanskog društva).

Samim tim, nije teško predpostaviti koliko bi takvih miješanih brakova i rođenih iz miješanih brakova bilo u tom slučaju da je Jugoslavija i ideja Jugoslavenstva poživjela duže, naprimjer nekoliko stoljeća...

Jugoslaveni je etnički naziv koji su neki ljudi koristili u Jugoslaviji. Pojam Jugoslavena je dobar (južno)slavenski primjer za "švicarski" tip nacije. Nacionalni identitet pripaja se državi a ne narodoslovnom podrijetlu. Stoga, Jugoslaven je mogao biti svatko tko je želio izbjeći narodoslovno deklariranje.

Nakon raspada Jugoslavije većina se Jugoslavena opet deklarirala prema nacionalnosti koju su imali prije Jugoslavije. Broj Jugoslavena u Hrvatskoj je malen: u zadnjem popisu stanovništva (2001.) zabilježeno ih je 176.

Još od kraja 18. stoljeća, kad su se počele stvarati moderne nacije, bilo je pokušaja da se definira zajednički južnoslavenski etnički identitet.

Krajem 19. i početkom 20. stoljeća, pojam "Jugoslaveni" se počeo koristiti kao sinonim za Južne Slavene, pogotovo one u sastavu Austro-Ugarske.

Nakon Prvog svjetskog rata, kad je stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, pojam "Jugoslaveni" se koristio za sve njezine stanovnike, a pogotovo one koji spadaju u Južne Slavene. Kralj Aleksandar je 1929. uveo diktaturu, preimenovao zemlju u Kraljevinu Jugoslaviju i službeno proglasio da postoji samo jedna jugoslavenska nacija s tri plemena. Ta je politika ukinuta nakon njegove smrti 1934.

Socijalistička Jugoslavija, stvorena nakon Drugog svjetskog rata, bila je savezna zemlja koja je službeno priznavala etničku raznolikost. Ipak, mnogi su se izjašnjavali kao Jugoslaveni jer su se htjeli poistovjetiti s Jugoslavijom kao cjelinom, a ne s nekim od njezinih naroda. Popis stanovništva iz 1971. zabilježio je 273.077 Jugoslavena, što je bilo 1,33% ukupnog stanovništva. Popis iz 1981. je zabilježio 1.216.463 ili 5.4% Jugoslavena.

Nakon raspada Jugoslavije većina se Jugoslavena opet deklarirala prema nacionalnosti koju su imali prije Jugoslavije. Ipak, ponegdje još ima Jugoslavena. Srbija i Crna Gora je imala 80.721 Jugoslavena prema popisu stanovništva iz 2002., a Kanada 65.505 prema popisu iz 2001.

(српски)

БИЛО ЈЕДНОМ У ЕВРОПИ

Или била једна земља у срцу Европе

 Југославија или тачније Јужна Славија у преводу на српско-хрватске језике, јер слово ЈУГОСЛАВИЈА заправо је вјештачко, измишљено као скраћеница за Јужна Славија. Била је то једина држава у историји Словенских народа која је створена по идеји заједништва Словена  као братских народа, блиских по језику и поријеклу. У овом случају јужних Словена. Идеја јужног Словенства као главни лајт-мотив ове државе са временом је уступила приоритет социјалистичкој идеологији као главној форми друштвеног уређења. Пред сам крај ове јединствене и оригиналне земље, придјев Југо или Југословенски постао је синоним неразумевања међу тим истим јужнословенским народима. Излазећи из неоспориве чињенице да је Јужна Славија постојала као јединствена држава, вероватно је била могућа и нека Источна Славија или Западна Славија, или је то идеја која је реална у будућности. У сваком случају за 73 године постојања Јужне Славије или Југославије створена је и националност Југословен.

ЈУЖНИ СЛОВЕНИ ЈУГОСЛОВЕНИ (по националности или по самоопределењу)

За Југословене се користио још и термин 'венчани или рођени у мешовитим или мешаним браковима', а по неким проценама пред сам крај СФРЈ било их је око целих пет милиона људи у таквим мешовитим браковима или рођених из таквих мешовитих бракова. (Овде треба напоменути и неоспорну сличност и велику блискост српско-хрватских језика у говорном смислу. Исто је тако осјећај вјерске припадности био потиснут у 'други план', што идејом самог Југословенства што социјалистичким уређењем грађанског друштва).

Самим тим, није тешко предпоставити колико би таквих мешовитих бракова, као и рођених из мешовитих бракова  било у том случају да је Југославија и идеја Југословенства потрајала дуже, на пример неколико векова.

Југословени, такозвани „седми“ народ Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Признати су као посебна пописна категорија на попису становништва 1961. године. Као Југословени су се изјашњавали припадници различитих народа и народности, који су живели у СФРЈ. Овакво национално изјашњавање је представљало другачији облик националне самоидентификације, од оног који је био доминантан у тадашњој Југославији. Дакле, национална припадност се у овом случају радије идентификовала са држављанством, него са етничким пореклом.

Први пут Југословени се спомињу као нација, кад је краљ Александар Карађорђевић прогласио 1929. краљевину Југославију и прокламовао постојање Југословена као једне нације са три племена.

Овакво национално изјашњавање је кулминирало на попису становништва 1981. године, када је у Југославији пописано чак 1,219,000 Југословена, после чега се број припадника ове нације смањује. Пошто су се као Југословени највише изјашњавали припадници јужнословенских нација (Срби, Хрвати и Муслимани), ову нацију можемо такође сматрати јужнословенским народом. У време постојања СФРЈ, Југословени су углавном говорили српскохрватским језиком. По вероисповести, Југословени су били православни, атеисти, католици, муслимани, итд. Пописи становништва Хрватске из '61, '71, '81 и '91 показују да повећање броја Југословена је повезано са падом броја Срба и обратно. У Хрватској је Срба било 626.000 1971. и 531.000 1981., а број Хрвата је током тог периода нарастао, као и број Југословена са 84.000 на 379.000.

Према попису становништва из 1981. године, највећи број Југословена живео је у Србији (36%) и Босни и Херцеговини (26%). Према попису становништва из 2002. године, у Србији је живело 80,721 Југословена, од тога 49,881 у Војводини и 30,840 у Централној Србији.

ългарски)

ЮЖНИ СЛАВЯНИ .. ЮГОСЛОВЯНИТЕ

Югославяните са така наречения "седми народ" на Титова Югославия. През 1961 година при поредното преброяване на населението югославяните получават отделна графа в анкетните бланките. Като югославяни се определят хора от различни националности и вероизповедание, които са живяли в СФРЮ. Пораждането на този нов "народ" се обяснява от факта, че Титова Югославия е многонационална държава, в която смесените бракове представляват голям процент. По този начин се избягват проблемите при самоидентификацията на това население, което предпочита да се самоопредели като гражданин на Югославия - югославянин, а не по етнически произход. Доста често като югославяни се определят българите в бивша Югославия, поради страх от репресии от страна на сръбските власти. Към днешна дата този страх сред българите в Сърбия е намалял, но все още се усещат рецидивите на миналото.

Това национално самоопределение кулминира на преброяването на населението през 1981 година, когато в СФРЮ са преброени 1 219 000 югославяни, след което броят им намалява. Тоз факт се обяснява с нарастването на националистическите тенденции сред народите на бивша Югославия. Тъй като като югославяни се самоопределят предимно представителите на южнославянските нации - сърби, хървати, българи и бошняци (по-рядко албанци, унгарци, турци и други), можем да ги причислим като южнославянски народ.

На преброявантето на населението през 1981 година, най-много югославяни има в Сърбия (36%) и Босна и Херцеговина (26%). При преброяването от 2002 година, в Сърбия като югославяни се самоопределят 80 721, от тях 49 881 живеят във Войводина и 30 840 в Централна Сърбия.

(Česky)

JIŽNI SLOVANÉ .. JUGOSLÁVCI

Snaha o vytvoření této národnosti byla úzce spjatá se snahou silnější integrace jihoslovanských národů. Poprvé tento termín zavedl král Alexandr I. Karađorđević, když změnil název státu z Království Srbů, Chorvatů a Slovinců na Království Jugoslávie; hlavním účelem bylo, aby se vytratily již doutnající národnostní rozpory mezi jednotlivými národy. Po jeho smrti byla tato koncepce opuštěna, přesto již se této národnosti přihlásilo mnoho lidí. Skončení druhé světové války a vznik SFRJ, která byla federativním státem jednotlivých republik již je nenutilo k integraci, přesto pořád mnoho lidí se Jugoslávské národnosti hlásilo. Hlavním důvodem byla např. smíšená manželství, vyjádření příslušnosti k zemi, ale také i nedostatek silného národního uvědomění. Roku 1981 tvořili Jugoslávci již 5,4 % obyvatel státu. Po rozpadu země jich nejvíce žije v Srbsku a Černé Hoře, v nových republikách se většinou přihlásili opět k majoritním národnostem.

(suomi)

ETELÄSLAAVILAISET .. JUGOSLAAVIT

Jugoslaavit ("eteläslaavit") on entisen Jugoslavian alueella käytössä oleva slaavilaisen kansallisuusryhmän nimitys. Vuoden 2002 väestönlaskennassa 49 881 Serbiaan kuuluvan Vojvodinan ja 80 721 koko Serbian asukkaista ilmoitti olevansa kansallisuudeltaan jugoslaaveja.

Jugoslaavit-yhteisnimitystä alettiin käyttää kaikista eteläslaaveista 1800-luvun lopulla Itävalta-Unkarissa. Ensimmäisen maailmansodan jälkeen syntyi Serbien, kroaattien ja sloveenien kuningaskunta, ja vuonna 1929, kun valtiossa vallitsi kansallinen hajanaisuus, kuningas Aleksanteri I muutti valtion nimen Jugoslaviaksi ja julisti serbien, kroaattien ja sloveenien olevan yhden suuren eteläslaavilaisen kansan heimoja. Aleksanterin kuoltua 1934 ryhdyttiin jälleen käyttämään vanhaa etnistä jakoa, mutta jotkut ihmiset jatkoivat jugoslaavi-nimityksen käyttämistä. 1945 sosialistisen Jugoslavian politiikka tunnusti maan etnisen monimuotoisuuden, mutta tästä huolimatta jotkut ihmiset tunnustautuivat jugoslaaveiksi ja pitivät kaikkia eteläslaaveja yhtenä suurena kansana.

Vuoden 1971 väestönlaskennassa koko Jugoslavian väestöstä 263 077 eli 1,33 % ilmoitti kansallisuudekseen jugoslaavin ja vuonna 1981 1 216 463 eli 5,4 %. Vuonna 1991 239 777 eli 5,51 % Bosnia ja Hertsegovinan asukkaista ja 4,25 % Montenegron asukkaista ilmoitti kansallisuudekseen jugoslaavin. Kielitieteellisesti myös bulgarialaiset lasketaan jugoslaaveiksi.

(magyar)

JUGOSZLÁVOK

A jugoszláv főleg azon emberek etnikai elnevezése, akik Jugoszlávia területén éltek. A jugoszláv a svájci elnevezés délszláv változata. A nagy-Jugoszlávia idején bárki jugoszlávnak vallhatta magát, aki el akarta kerülni valamelyik nemzet/nemzetiség mellett való elköteleződést. Ezt a lehetőséget főleg a vegyes házasságokból származó gyerekek vették igénybe.

(Lietuvių)

JUGOSLAVAI

Jugoslavai – Jugoslavijos piliečiai.

Dar jugoslavais, arba etniniais jugoslavais, būdavo vadinami žmonės, kurių tėvai priklausė dviems skirtingoms Jugoslavijos tautybėms. Jie nė vienoje iš Jugoslavijos sudėtinių dalių nesudarė 10 proc., jų kiekiai buvo didesni tose šalyse, kur nebuvo tokio didelio vienos tautos dominavimo, pvz., Bosnijoje.

Jugoslavais kartais vadinami visi pietų slavai.

(slovenčina)

JUŽNI SLOVANE

Snaha o vytvorenie tejto národnosti bola úzko spätá so snahou silnejšej integrácie juhoslovanských národov. Prvý raz tento termín zaviedol kráľ Alexander I. Karađorđević, keď zmenil názov štátu z Kráľovstva Srbov, Chorvátov a Slovincov na Kráľovstvo Juhoslávia, hlavným účelom bolo, aby sa vytratili národnostné rozpory medzi jednotlivými národmi. Po jeho smrti bola táto koncepcia opustená, predsa sa k tejto národnosti prihlásilo mnoho ľudí. Skončenie druhej svetovej vojny a vznik SFRJ, ktorá bola federatívnym štátom jednotlivých republík už nenútilo k integrácii, napriek tomu sa stále mnoho ľudí k juhoslovanskej národnosti hlásilo. Hlavným dôvodom boli napr. zmiešané manželstvá, vyjadrenie príslušnosti ku krajine, ale tiež i nedostatok silného národného povedomia. V roku 1981 tvorili Juhoslovania už 5,4 % obyvateľov štátu.

Po rozpade krajiny ich najviac žije v Srbsku a Čiernej Hore, v ostatných republikách sa väčšinou prihlásili k svojim etnickým koreňom.

(slovenščina)

JUŽNI SLOVANI .. JUGOSLOVANI

Jugoslovani (srbsko Jugosloveni, hrvaško Jugoslaveni) so (bili) umetna multinacionalna etnična skupina, ki je zajela posamezne narode in manjše etnične skupnosti na ozemlju Jugoslavije.

V prvi Jugoslaviji (Kraljevini Jugoslaviji) so opredelili narod Jugoslovanov kot narod, ki ga sestavljajo tri plemena: Srbi, Hrvati in Slovenci. Kljub temu so bile izvirne oznake za posamezne narode bolj v uporabi.

Sam izraz se je ponovno začel uporabljati v drugi Jugoslaviji in z istim namenom, da bi združili vse etnične skupine na ozemlju Jugoslavije v eno, kohezivno skupino.

Z razpadom druge Jugoslavije so se državljani bivših republike vse manj opredeljevali kot Jugoslovani, ampak po svojih prvotnih etničnih pripadnostih. Kljub temu se je leta 2002 skoraj 50.000 prebivalcev Vojvodine izreklo za Jugoslovane.

Danes se izraz občasno še uporablja kot oznaka za državljane državne skupnosti Srbije in Črne gore, ki se je med letoma 1992 in 2003 imenovala Zvezna republika Jugoslavija.

Some of the FAMOUS YUGOSLAVIANS

     Belarus Bosnia Bulgaria Croatia Czech Republic Macedonia Poland Russia  Slovakia Slovenia Sorbia Ukraine            

 

САВА КОВАЧЕВИЋ

 

FRANO SUPILO

ANTE TRUMBIĆ

IVAN MEŠTROVIĆ

LJUDEVIT GAJ

НИКОЛА ТЕСЛА

MIROSLAV KRLEŽA

FAHRETA JAHIĆ

          RADKO POLIČ

RADE ŠERBEDŽIJA

IVO ANDRIĆ

®

EMIR KUSTURICA

                                     Belarus Bosnia Bulgaria Croatia Czech Republic Macedonia Poland Russia Slovakia Slovenia Sorbia Ukraine   

 

King Alexander I of Yugoslavia was probably the “father of the uni word YUGOSLAVIA”, he probably invitet that name, and he was a king of Yugoslavia.

King Alexander I of Yugoslavia also called King Alexander Unificator (Serbian Краљ Александар I Карађорђевић, Latin: Kralj Aleksandar I Karađorđević) (Cetinje, Montenegro, 16 December 1888– Marseille, France, 9 October 1934) of the Royal House of Karađorđević was the first king of the Kingdom of Yugoslavia (1929–34) and before that king of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (1921–29).

Alexander Karađorđević was born in Cetinje in Montenegro in December 1888. His father was King Peter I of Serbia and his mother the former Princess Zorka of Montenegro, a daughter of King Nicholas of Montenegro. On 8 June 1922 he married HRH Princess Maria of Romania, who was a daughter of the Queen Consort of Romania, Queen Maria. They had three sons: Crown Prince Peter, Princes Tomislav and Andrej.He spent his childhood in Montenegro, and was educated in Geneva. In 1910 he nearly died from stomach typhus and left with stomach problems for rest of his life. He continued his schooling at the Military School in St. Petersburg, Russia, but had to quit due to his health problems, and then in Belgrade. Prince Alexander was not the first in line for the throne but his elder brother, Crown Prince George (Đorđe) was considered unstable by most political forces in Serbia and after two notable scandals (one of which occurred in 1909 when he kicked his servant to death in a fit of rage), Prince Đorđe was forced to renounce his claim to the throne. Alexander Karađorđević was born in Cetinje in Montenegro in December 1888. His father was King Peter I of Serbia and his mother the former Princess Zorka of Montenegro, a daughter of King Nicholas of Montenegro. On 8 June 1922 he married HRH Princess Maria of Romania, who was a daughter of the Queen Consort of Romania, Queen Maria. They had three sons: Crown Prince Peter, Princes Tomislav and Andrej.

(српски)

Краљ Александар I (Цетиње 16. децембар 1888. - Марсељ 9. октобар 1934.), такође називан краљ Александар Ујединитељ, је био први краљ Краљевине Југославије (1929-1934), а пре тога је био краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Краљ Александар је био други син краља Петра I и кнегиње Зорке.

Александар је рођен на Цетињу 16. децембра 1888, његов деда по мајци био је црногорски краљ Никола I Петровић, а баба краљица Милена. Кум на крштењу био му је, преко изасланика, руски цар Николај II Романов. Детињство је провео у Црној Гори, а основну школу завршио у Женеви. Даље школовање наставио је у војној школи у Петрограду, а потом у Београду, по доласку краља Петра I на српски престо 1903. године.

Судбински преокрет у животу младог принца Александра наступио је 1909, када се његов старији брат, принц Ђорђе одрекао права наследства престола. Као престолонаследник, принц Александар је приступио реорганизацији војске, припремајући је за коначан обрачун са Турском.

У Првом балканском рату 1912, престолонаследник Александар је као заповедник Прве армије водио победоносне битке на Куманову и Битољу, а потом 1913. у Другом балканском рату битку на Брегалници. У Првом светском рату био је врховни заповедник српске војске у биткама на Церу и Колубари 1914, кад је српска војска потпуно разбила војску Аустро-Угарске монархије. Поново нападнута 1915. од Немачке и Бугарске, Србијa је подлегла у неравноправној борби. Са многим губицима српска војска се, заједно са старим краљем Петром I и престолонаследником Александром повукла преко Албаније на острво Крф, где је реорганизована. Када се краљ Петар I због болести повукао од владарских послова (24. јуна 1914. по новом календару), престолонаследник Александар је постао Регент. После опоравка и попуне српска војска је исте године однела велику победу на Солунском фронту, на Кајмакчалану. Завршне операције пробоја Солунског фронта у јесен 1918 српска војска је извршила под врховном командом Регента Александра, са одличним командним кадром у који спадају војводе Живојин Мишић, Степа Степановић и Петар Бојовић

JOSIP BROZ- TITO  ЈОСИП БРОЗ-ТИТО

The Man who continued a idea of the south slavs union, buth under the socialistic form of rules.

JOSIP BROZ-TITO                       МАРШАЛ ТИТО

ЈОСИП БРОЗ-ТИТО                    MARŠAL TITO    

TITO I JOVANKA                                  Tito and Jovanka

ТИТО И ЈОВАНКА

Tito and Ivan Ribar, Sutjeska 1943

ТИТО НАСЕР НЕХРУ

TITO NASER NEHRU

TITO I JOVANKA SA DJECOM INDIJE

ТИТО И ЈОВАНКА СА ДЕЦОМ ИНДИЈЕ

Tito and Jovanka with children in India

Tito like a partisan, warior, lordwar, marshal, president, politician of the world respect. In any case, one of the famous Jugoslavian and Slav.

(nipon, yapanese)

出典: フリー百科事典『ウィキペディアWikipedia

ユーゴスラビアЈугословениユーゴスラビアにおいて想定されたエスニックグループの概念。1961年共産主義体制下のユーゴスラビアで行われた初めての国勢調査から導入された。ユーゴスラビアの国勢調査によるエスニックグループの調査は自己申告であり、本来のエスニックと異なるものを申請してもさほど問題にならなかった土壌がユーゴスラビアには存在した。ユーゴスラビア崩壊後も「ユーゴスラビア人」であると申告する人がいる。

実際に文化人類学的見地から見た場合、「ユーゴスラビア人」と言うエスニックグループは存在しない。同様に多民族国家において想像されたエスニックグループとして「チェコスロバキア人」、「ソ連人」がある。一方で70年以上存在したユーゴスラビアにおいて様々なエスニックグループ間の混血が進んだ結果、両親のエスニックが異なるなどして自らのエスニックを「ユーゴスラビア人」としか規定しようがない人々がかなりの数存在したのも確かである。

地域的には、エスニックグループ間の混血が進んだ地域に「ユーゴスラビア人」が多かった。具体的にはボスニア・ヘルツェゴビナ、セルビアのヴォイヴォディナ自治州等が該当する。又、地方からの流入者が多かったベオグラードをはじめとする都市部もこれに該当した。又、あるエスニックグループがマジョリティである地域において、マイノリティのエスニックである者が摩擦を避けるために「ユーゴスラビア人」とした場合も存在する。

自らのエスニックグループを「ユーゴスラビア人」として申告した人の数は、1971年の国勢調査では273,077人(全人口の1.3%)、1981年の国勢調査では1,216,463人(全人口の5.4%)に昇った。「ユーゴスラビア人」が最も多かったのはこの時で、以降ユーゴスラビア解体の動きが進んでいく中で、自らのエスニックを「ユーゴスラビア人」として申請する人の数は少なくなっていった。それでも1991年に行われたユーゴスラビア最後の国勢調査ではボスニア・ヘルツェゴビナで239,777人が、自らのエスニックを「ユーゴスラビア人」として申告している。

ユーゴスラビア解体後、旧ユーゴスラビア構成諸国家では2001年 から2003年にかけて国勢調査を実施しているが、2002年に実施されたセルビア の国勢調査では80,721人が自らのエスニックを「ユーゴスラビア人」として申告している。

現在でも自らのエスニックを「ユーゴスラビア人」として申告する者の思想的背景としては、当然これを導入した共産主義体制を支持する者も存在するが、単にユーゴスラビアを懐古する者、旧ユーゴスラビアにおけるユーゴスラビア紛争 の反省から、エスニック間の融和に努めるべきであると言う思想により「ユーゴスラビア人」を名乗るものまで幅広く存在する。又思想とは別に単に自らの両親のエスニックが異なるからと言う理由で「ユーゴスラビア人」として申告する者も存在する。